Skoro svako je barem jednom leže u krevet u jedanaest, potpuno umoran, i onda sat i po gledao u plafon bez ijedne pametne misli. Prva sumnja pada na stres ili na telefon, dok se retko pomisli na kafu popijenu u pet po podne, jer je od nje prošlo šest sati i osećaj budnosti odavno je nestao. Ta računica ne štima zato što kofein iz tela ne izlazi ravnomerno. Poluvreme eliminacije kod prosečne odrasle osobe iznosi oko pet sati, što znači da posle tog vremena u krvi ostane polovina unete količine. Kafa popijena u pet po podne ostavlja polovinu kofeina u organizmu oko deset uveče i četvrtinu oko tri ujutru. Ta četvrtina ne budi, ali dovoljno je da smanji količinu dubokog sna, pa se ujutru ustaje neispavan bez ijednog jasnog razloga.

Razlike među ljudima ovde su ogromne i nasledne. Enzim koji razgrađuje kofein kod nekih radi znatno brže, pa oni zaista mogu da popiju espresso posle večere i mirno zaspu. Kod drugih isti posao traje i po devet sati. Ista šoljica, dva potpuno različita ishoda, a obe osobe su u pravu kada opisuju svoje iskustvo.

Šta zapravo radi kofein

Tokom dana u mozgu se nakuplja adenozin, materija koja stvara osećaj umora i priprema telo za san. Kofein se vezuje za ista mesta na koja bi se vezao adenozin i tako blokira poruku o umoru. Ključna stvar je što on umor ne uklanja, samo ga sakriva. Adenozin se u međuvremenu i dalje gomila, pa kada kofein popusti, sve što se skupilo stigne odjednom, i tako nastaje ono naglo padanje popodne koje ljudi rešavaju novom kafom. Odatle i savet koji mnogi čuju sa nevericom, da prvu kafu ne treba piti odmah po buđenju. Ujutru je nivo kortizola prirodno visok i telo je već budno, pa kofein u tom trenutku radi manje nego sat vremena kasnije, kada prvi talas popusti.

Gde je granica

Zdrave odrasle osobe uglavnom bez problema podnose do četiristo miligrama kofeina dnevno, što je otprilike četiri espressa ili tri veće šoljice filter kafe. Ta brojka ne važi za trudnice, za osobe sa problemima srčanog ritma ni za one koji uzimaju određene lekove, pa je razgovor sa lekarom u tim slučajevima logičniji od bilo kakvog opšteg saveta.Za san je važnija poslednja šoljica nego ukupan broj. Praktično pravilo koje daje najviše efekta glasi da se poslednja kafa popije osam sati pre spavanja. Ko ide na spavanje u jedanaest, granicu ima oko tri po podne.

Nije nevažno ni koja se kafa pije. Mešavine sa većim udelom robuste nose skoro dvostruko više kofeina od onih pretežno arabika, pa isti ritual sa različitim zrnom daje osetno različit efekat. Ko voli ukus, a ne želi udarac uveče, ima smisla da drži dve vrste kod kuće, jednu jaču za jutro i blažu za kasnije, što se najlakše reši kroz izbor u kategoriji espresso kafe.

Šta popiti kada je kasno, a još se pije nešto toplo

Ovde većina ljudi napravi grešku i potpuno odustane od rituala, pa im veče izgubi onu tačku u kojoj se seda i staje. Nema potrebe za tim, jer se navika lako prebaci na nešto drugo. Rooibos nema kofein uopšte, biljne mešavine sa kamilicom i nanom smiruju, a zeleni čaj kratko potopljen daje blag efekat sa znatno manjom količinom kofeina od kafe. Izbor u kategoriji čajeva dovoljno je širok da se pronađe nešto za svako doba dana.

Sitnica koju vredi probati pre nego što se bilo šta menja, vodite tri dana beleške o tome kada ste popili poslednju kafu i kako ste spavali. Kod većine ljudi obrazac se pokaže odmah, a onda je promena mnogo lakša nego što izgleda, jer se ne odustaje od kafe, već se samo pomera sat.