Ljudi koji dobiju gljivice na stopalima najčešće prvo pomisle da su negde bili neuredni. To je pogrešan trag i zato se stanje tako često i vraća. Gljivice koje napadaju stopalo su dermatofiti, mikroorganizmi koji imaju sposobnost da razlažu keratin, dakle materiju od koje se sastoji gornji sloj kože i nokat. Njima ne treba prljavština, njima treba keratin, toplota i vlaga. Stopalo u zatvorenoj obući tokom leta daje im sve troje u idealnoj kombinaciji.
Iz toga sledi i cela logika lečenja. Nije dovoljno ukloniti simptom sa površine, treba promeniti uslove u kojima gljivica živi i istrajati dovoljno dugo, jer koža na stopalu menja svoj sloj nedeljama.
Dermatofiti su izuzetno otporni u spoljašnjoj sredini i preživljavaju na vlažnim površinama danima. Zato su najčešća mesta prenosa svlačionice, tuševi u teretanama, bazeni, saune, javna kupatila, hotelska kupatila, prostirke oko bazena i zajedničke papuče.
U domaćinstvu se prenose kroz zajedničke peškire, kroz podove u kupatilu, kroz papuče koje svi obuju i kroz alat za pedikir koji nije dezinfikovan. Poseban put su probavanje obuće u prodavnici na bosu nogu i deljenje sportske obuće.
Za ulazak gljivici je potrebno mikroskopsko oštećenje kože, ogrebotina koja se ne vidi, ispucala koža na peti, koža razmekšana posle dugog kupanja ili napukla koža između prstiju. Zato se stanje najčešće i javlja upravo između četvrtog i petog prsta, gde je prostor najuži, vlaga se najduže drži i koža se najviše trlja.
Leti se stopalo znoji više, a znoj u zatvorenoj patici nema gde da ispari. Sportska obuća sa gumenom podlogom i sintetičkim gornjim delom drži vlagu unutra, pa se posle treninga u patici zadržava toplota i vlaga još satima. Sintetičke čarape ne odvode vlagu.
Uz to se leti mnogo više hoda bosim nogama, po plaži, po bazenu, po podovima apartmana, po tuševima na kampovima. Pesak dodatno pravi mikropovrede na koži. Sve to zajedno pravi period od juna do septembra u kome se broj slučajeva vidno povećava.
Forma između prstiju je najčešća. Koža je bela, razmekšana kao posle dugog kupanja, ljušti se, javljaju se svrab, peckanje i neprijatan miris, a u pukotinama često i blaga bolnost.
Suha forma na stopalu je ona koja se najčešće pogrešno protumači. Koža na tabanu i sa strane stopala se sitno peruta, deluje samo suvo i zadebljalo, ne svrabi mnogo, pa ljudi godinama mažu obične hidratantne kreme i pitaju se zašto ništa ne pomaže.
Forma sa mehurićima daje grupisane sitne mehuriće na svodu stopala, sa jakim svrabom, i pojavljuje se u naletima, najčešće u toplim mesecima.
Zahvaćeni nokti su druga liga. Nokat postaje žućkast ili beličast, zadebljava, gubi sjaj, mrvi se i počinje da se odvaja od podloge. Nokti su rezervoar iz koga se koža ponovo zarazi bezbroj puta, pa se stanje na koži ne može trajno rešiti dok se nokti ignorišu.
Ne mora svako perutanje na stopalu biti gljivica. Ekcem, psorijaza, kontaktna reakcija na materijal obuće i bakterijska infekcija umeju da izgledaju vrlo slično, a plantarna bradavica se često zameni sa žuljem. Ako se stanje ne menja posle nekoliko nedelja pravilne nege, potvrda dijagnoze kod lekara ima veliku vrednost, jer se pristup razlikuje.
Prvi razlog je obuća. Patike i papuče su rezervoar spora, pa čist stopalo obuveno u staru neobrađenu patiku bude ponovo zaraženo za nekoliko dana.
Drugi razlog su nokti, koji drže infekciju mesecima i godinama.
Treći razlog je drugi član domaćinstva koji nema simptome ili ih ignoriše, pa se infekcija razmenjuje kroz kupatilo.
Četvrti i najčešći razlog je prerani prekid. Svrab i perutanje prođu pre nego što gljivica bude uklonjena iz svih slojeva kože, pa se nega prekine i za dve nedelje sve počinje ispočetka. Pravilo je jednostavno, nega se nastavlja još najmanje dve nedelje posle nestanka svih simptoma.
Kod gljivica se od preparata traži nekoliko stvari u isto vreme. Da razmekša zadebljao i perutav sloj kože, jer kroz njega aktivne materije teško prodiru. Da deluje na samu gljivicu. Da smanji rizik od bakterijske infekcije, jer se u napuklu kožu između prstiju bakterije naseljavaju vrlo lako i tada nastaje ono neprijatno vlaženje i miris. I da smiri okolnu kožu, koja je od češanja i od stalnog nanošenja crvena i osetljiva.
Zato se u ovoj nameni tradicionalno koriste gusti melemi sa etarskim uljem čajnog drveta i rusom, a takav je i prirodni melem protiv virusnih bradavica i gljivica, koji pokriva i promene na koži stopala i noktima.
Etarsko ulje čajnog drveta je jedno od retkih prirodnih sredstava koje u istoj kapi ima antibakterijsko, antivirusno i antifungalno delovanje. Njegovo dezinfekciono dejstvo se tradicionalno opisuje kao višestruko jače od fenola, uz protivupalno i imunostimulativno svojstvo, a gljivična oboljenja stopala i noktiju su jedna od namena za koje se najduže i najčešće navodi.
Rusa, latinski Chelidonium majus, u narodu poznata i kao rosopas, poznata je pre svega kao sredstvo za bradavice, ali njen svež sok i infuz pokazuju i baktericidno i fungicidno dejstvo, i to se u literaturi izričito navodi za patogenu gljivicu Trihofiton, dakle upravo za rod koji najčešće napada stopalo i nokte. Biljka sadrži desetak alkaloida, među kojima su helidonin, homohelidonin, heleritrin i sangvinarin, a helidonin uz to deluje i sedativno na tkivo, što objašnjava smirivanje neprijatnog osećaja na mestu primene. Reč je o snažnoj biljci koja se u sirovom obliku ne koristi neoprezno, pa u melemu stoji u kontrolisanoj količini.
Neven sa karotenoidima, fitosterolima, sluzima i salicilnom kiselinom smiruje upalu i omekšava zadebljao sloj kože, a salicilna kiselina u tom blagom obliku pomaže da preparat prodre dublje.
Bokvica, latinski Plantago major, u listu ima oko četiri procenta tanina, pektina, vitamina C, saponozida i heterozid aukubozid. Tanini blago stežu i suše mesta koja vlaže, što je između prstiju dragoceno, sluzi štite površinu, a aukubozid deluje antimikrobno.
Kantarion sa hipericinom i flavonoidnim heterozidima podstiče stvaranje novog epitela, dakle zatvaranje napuklih mesta i pukotina.
Čičak, latinski Arctium, spolja se tradicionalno primenjuje kod ekcema, čireva i tvrdokornih kožnih promena, a sadrži inulin, sluzi, sitosterol, stigmasterol, fitoncide i gorke materije, pri čemu su fitoncidi ono što ga povezuje sa antimikrobnim delovanjem.
Vosak i maslinovo ulje čine podlogu koja odlučuje o rezultatu. Zadebljao keratin je gusta i slabo propusna barijera, pa je omekšavanje neophodan prvi korak. Hladno ceđeno maslinovo ulje bogato oleinskom kiselinom i vitaminom E prodire u taj sloj i razmekšava ga, pčelinji vosak zatvara površinu i produžava kontakt aktivnih materija sa kožom, a biljni vosak candelilla daje laku razmazivost.
Stopalo se prvo opere i, što je najvažnije, temeljno osuši, posebno prostor između prstiju. Sloj se nanosi tanko, dva do tri puta dnevno, obavezno i između prstiju i po tabanu ako se koža tamo peruta. Najvažnije nanošenje je uveče, jer stopalo tada nije u obući.
Kod suhih zadebljalih tabana korisno je stopalo pre nanošenja par minuta držati u toploj vodi da se keratin razmekša, pa tek onda naneti melem. Kod zahvaćenih noktiju melem se nanosi na nokat i oko njega, a nokat se prethodno skrati i sa gornje strane blago istanji turpijom, jer se time otvara put ka podlozi.
Prvi znaci napretka su prestanak svraba, prestanak vlaženja i smanjenje perutanja. Na koži se poboljšanje najčešće vidi u roku od dve do četiri nedelje, a nega se posle nestanka simptoma nastavlja još najmanje dve nedelje. Nokti su mnogo dugotrajnija priča, jer nokat na palcu raste više meseci, pa se rezultat prati po tome da zdrav deo raste od korena.
Obuća se obrađuje istovremeno sa kožom. Patike se ostavljaju da se sasvim osuše između nošenja, najbolje uz rotaciju dva para, a unutrašnjost se redovno tretira antifungalnim sprejem ili praškom. Uložak koji je star nekoliko godina se menja.
Čarape se peru na najvišoj temperaturi koju materijal dozvoljava, najbolje na šezdeset stepeni, i menjaju svakog dana, a leti i dva puta dnevno. Pamuk i materijali koji odvode vlagu su bolji od sintetike.
U svlačionicama, na bazenu, u sauni i u hotelskom kupatilu obavezne su papuče. Peškir za stopala je odvojen od peškira za telo, a stopalo se posle svakog kupanja briše poslednje i temeljno između prstiju. Alat za pedikir se ne deli. Kod kuće se pod u kupatilu pere redovno, a ako u domaćinstvu ima više zaraženih, negu sprovode svi u isto vreme, jer u suprotnom razmenjuju infekciju u krug.
Lekaru se ide ako se koža jako zacrveni, oteče, postane topla i bolna, jer to znači da se u pukotine naselila bakterija i takvo stanje na nozi ne treba odlagati. Isto važi ako se pojavi gnoj, ako se promene brzo šire, ako je zahvaćeno više noktiju, ako se stanje ne popravlja posle mesec dana pravilne nege ili ako se ponavlja nekoliko puta godišnje.
Osobe sa dijabetesom svaku promenu na stopalu treba da pokažu lekaru rano i ne treba da čekaju, jer je osećaj u nozi kod njih često smanjen a rizik od komplikacija veći. Isto važi za osobe sa oslabljenim imunitetom i za one koji uzimaju lekove koji imunitet slabe.
Gljivica na stopalu se ne pobeđuje jednim jakim sredstvom, već time što joj se u isto vreme uzmu i hrana i uslovi. To znači razmekšati i tretirati kožu, istrajati dve nedelje duže nego što se čini potrebnim, i obraditi obuću i čarape koje bi je inače vratile. Čajno drvo, rusa, neven, bokvica, kantarion i čičak u podlozi od pčelinjeg voska i maslinovog ulja pokrivaju prvi deo tog posla. Drugi deo, papuče u svlačionici, suva stopala i dva para patika u rotaciji, ne košta ništa, a bez njega ni najbolji preparat ne drži trajno.
