Postoji jedna pogrešna predstava koja je toliko rasprostranjena da je gotovo niko ne preispituje. Ljudi veruju da se rezultat estetskog tretmana dobija tokom same procedure, za onih trideset ili šezdeset minuta koliko se leži na stolu. Kod velikog broja tretmana istina je drugačija. Ono što se radi u ordinaciji je zapravo kontrolisani nadražaj, precizno odmeren signal koži da nešto treba popraviti. Sve što se posle toga dešava, stvaranje novog kolagena, obnova površinskog sloja i ujednačavanje tona, odvija se u danima i nedeljama koje slede, u vašem stanu, bez ijednog stručnjaka u blizini. To znači da se dobar deo krajnjeg ishoda ne odlučuje izborom tretmana nego ponašanjem posle njega. Dva čoveka mogu isti dan uraditi isti tretman kod istog izvođača i imati vidno različit rezultat nakon mesec dana, isključivo zbog toga šta su radili u prvih sedam dana. Zbog toga se uputstva koja dobijete na izlasku iz ordinacije ne shvataju kao preporuka nego kao nastavak procedure, koji vi izvodite umesto stručnjaka.
Scenario koji se ponavlja svakog leta izgleda otprilike ovako. Čovek odradi tretman u petak popodne, jer mu tako odgovara zbog posla. U subotu je lepo vreme, društvo zove na bazen i on procenjuje da neće biti ništa strašno, pošto se koža već smirila i crvenilo je prošlo. Provede tamo nekoliko sati, delom u vodi, delom na suncu, uz kremu koju je namazao jednom ujutru i posle nije obnavljao. U nedelju je koža zategnuta i osetljiva, a u ponedeljak vidi da mesto na kome je radio tretman izgleda lošije nego pre, sa neujednačenim tonom i tragom koji ranije nije postojao. Njegov zaključak je da tretman nije valjao. Ono što se stvarno dogodilo je da je koža u tom trenutku bila u fazi obnove, sa privremeno oslabljenom zaštitnom barijerom, i da je izlaganje suncu u takvom stanju pokrenulo reakciju koja se inače ne bi desila. Ista greška se pravi i sa saunom, teretanom i dugim vrućim tuševima. Zbog toga se termin ne bira samo prema slobodnom vremenu nego i prema tome šta sledi u narednih nekoliko dana, i zato se pri zakazivanju tretmana uvek prolazi kroz plan oporavka, a ne samo kroz sam termin.
Odmah po završetku tretmana koža ulazi u prvu fazu, koja se stručno zove faza zapaljenja i koja je potpuno očekivana. Krvni sudovi se šire, u područje dolazi pojačan protok krvi, a sa njim i ćelije koje pokreću proces obnove. To se spolja vidi kao crvenilo, osećaj toplote, blaga zategnutost i kod nekih tretmana blagi otok. Ljudi tu reakciju često dožive kao komplikaciju, iako je ona pokretač celog rezultata. Bez te faze ne bi bilo ni obnove. Ono što se u tom periodu radi je jednostavno i uglavnom se svodi na to da se koža ostavi na miru. Ne nanosi se šminka, ne koriste se aktivni preparati, ne radi se nikakvo trljanje ni čišćenje četkicama i sunđerima. Lice se dodiruje čistim rukama i što je moguće ređe, jer je barijera privremeno propusnija nego inače. Umivanje se radi mlakom vodom i vrlo blagim sredstvom, bez masiranja. Ako je izvođač preporučio konkretan preparat za taj period, koristi se samo on i ništa drugo. Prvo veče se spava na čistoj jastučnici i po mogućstvu na leđima, jer se time izbegava nepotreban pritisak i trenje.
Ovo je period u kome najviše ljudi izgubi strpljenje. Crvenilo se povlači, ali se javlja osećaj zategnutosti, koža deluje suvlja nego inače, a kod dela tretmana se pojavljuje i sitno perutanje. Kod tretmana koji rade dublje, u ovoj fazi se mogu videti i tanke kore. Sve to izgleda kao pogoršanje, a zapravo je znak da je stari, oštećeni sloj krenuo da se povlači i da ispod njega nastaje novi. Najveća greška u ovom periodu je skidanje onoga što se ljušti, bilo prstima, bilo pilingom, bilo peškirom. Kada se sloj skine pre nego što je spreman, ispod ostaje nezaštićeno tkivo koje lako reaguje crvenilom, a kod sklonih osoba i tamnim tragom koji ostane mesecima. Zato važi jednostavno pravilo. Sve što se ljušti mora otpasti samo. Ono što pomaže u tim danima je obilna hidratacija blagim, jednostavnim preparatom bez mirisa i bez aktivnih sastojaka, i strpljenje. Ako perutanje jako smeta, rešenje je više nege a ne više skidanja.
Kada se površinski deo smiri, počinje faza koja je za rezultat najvažnija, a spolja je gotovo nevidljiva. U dubljim slojevima se aktiviraju ćelije koje proizvode kolagen i elastin, i one počinju da grade novu potpornu mrežu. Taj proces ne traje nedelju dana nego znatno duže, često i po nekoliko meseci, ali se pokreće upravo u ovom periodu. Zbog toga je pogrešno rezultat procenjivati sedmog dana. Ono što tada vidite je uglavnom svežina koja dolazi od obnovljenog površinskog sloja, dok se strukturna promena tek gradi. Praktično, to znači da nega u ovoj fazi treba da bude podržavajuća, dakle dovoljno vlage, blaga sredstva za umivanje i obavezna zaštita od sunca. Aktivni sastojci se vraćaju postepeno i tek kada izvođač kaže da je vreme, jer prerano uvođenje jakih preparata prekida ovaj proces i vraća kožu u iritaciju. Ovde se najjasnije vidi zašto se kod tretmana koji rade preko obnove, kakav je tretman mikroigličenja, rezultat procenjuje posle nekoliko nedelja, a ne odmah.
Ako biste iz celog teksta zapamtili samo jednu stvar, neka bude ova. Koža koja se obnavlja ima privremeno oslabljenu zaštitu i njeni pigmentni mehanizmi su u stanju pojačane spremnosti. To znači da količina sunca koja bi inače prošla bez posledica u ovom periodu može izazvati neujednačen ton, tamne tragove i poništiti veći deo onoga što je tretman postigao. Zaštita se koristi svakog dana u tom periodu, bez obzira da li planirate boravak napolju, jer se izloženost nakuplja usput. Nanosi se u dovoljnoj količini i obnavlja tokom dana. Pored kreme, koristi se i fizička zaštita, šešir sa obodom, naočare i senka, jer je ona najpouzdanija. Direktno sunčanje, plaža, bazen i solarijum se u ovom periodu ne dolaze u obzir. Isto važi i za sedenje pored prozora tokom celog radnog dana, jer staklo zaustavlja samo deo zračenja. Ovo pravilo ne prestaje sedmog dana. Kod tretmana koji rade dublje, pojačana zaštita se drži nedeljama posle procedure.
Pored sunca, druga velika grupa stvari koje se izbegavaju u prvim danima su one koje šire krvne sudove i podižu temperaturu kože. Tu spadaju sauna, parno kupatilo, dugi vrući tuševi, vrele kupke i intenzivan trening. Razlog nije hir nego to što se time pojačava crvenilo i produžava faza zapaljenja, a kod sklonih osoba mogu se pogoršati proširene kapilare. Kod znojenja postoji i drugi problem. Znoj na sveže tretiranoj koži izaziva peckanje, a u kombinaciji sa dodirivanjem lica i opremom u teretani povećava se rizik od iritacije i infekcije. Bazen dodaje još jedan sloj problema, jer hlor dodatno isušuje i nadražuje kožu koja je već osetljiva. Praktično pravilo je da se u prva dva do tri dana ide na mlake tuševe i lagane aktivnosti, a da se povratak punom ritmu dogovori sa izvođačem, jer se period razlikuje od tretmana do tretmana. Isto važi i za alkohol u prvim danima, jer pojačava crvenilo i otok kod dela tretmana.
Ovo je pitanje koje se postavlja najčešće, obično zato što neko ima obavezu koju ne može da pomeri. Odgovor zavisi od tretmana, ali osnovno pravilo je da se šminka ne stavlja u prvih dvadeset četiri sata, a kod tretmana koji ostavljaju mikropovrede na koži period je duži. Razlog je jednostavan. Površina je propusnija nego obično, a šminka se nanosi sunđerima i četkicama koje su gotovo uvek nosioci bakterija, čak i kada izgledaju čisto. Kada se šminka vrati u upotrebu, prvih nekoliko puta je bolje koristiti čiste i po mogućstvu nove aplikatore, i birati lakše proizvode umesto teških podloga. Skidanje šminke u tom periodu radi se blagim sredstvom i bez trljanja, jer je upravo skidanje ono što pravi najviše štete, a ne samo nanošenje. Kod tretmana posle kojih se javlja perutanje, šminka ionako neće lepo stajati dok se taj sloj ne povuče, pa je često praktičnije sačekati nego forsirati.
Vredi znati razliku između očekivane reakcije i onoga zbog čega se javlja ordinaciji. U očekivano spadaju crvenilo koje se povlači tokom prvog dana ili dva, osećaj toplote i zategnutosti, blag otok kod dela tretmana, suvoća i sitno perutanje, kao i privremeno izraženija vidljivost onoga što se tretira, jer se pigment i nepravilnosti u prvim danima znaju podići bliže površini. U razlog za poziv spadaju bol koji se pojačava umesto da slabi, crvenilo koje se širi izvan tretirane zone, otok koji raste posle drugog dana, gnojni sadržaj, žućkaste kore, izražena toplota na dodir, povišena telesna temperatura i pojava mehurića. Kod tretmana sa injekcijama dodatno se prati i neuobičajena bledoća ili tamna promena boje kože, kao i bol koji ne odgovara jačini procedure. Nijedan od tih znakova se ne rešava čekanjem i ne rešava se guglanjem. Zove se izvođač tretmana, jer on zna šta je tačno rađeno, čime i na kojoj dubini, pa procenjuje brže i tačnije od bilo koga drugog.
Ljudima koji vide dobar rezultat logično deluje da bi dva puta više tretmana dalo dva puta bolji ishod, i da bi kraći razmaci ubrzali stvar. U praksi to ne funkcioniše tako. Razmak između tretmana nije proizvoljno određen nego prati ciklus obnove kože, koji kod mlađih osoba traje otprilike mesec dana, a sa godinama se produžava. Ako se sledeći tretman uradi pre nego što je prethodni završio svoj posao, koža ne dobija dodatni podsticaj nego ulazi u hroničnu iritaciju, a to daje suprotan efekat od željenog, osetljivost, crvenilo i kod sklonih osoba pigmentaciju. Isto važi i za kombinovanje više različitih tretmana u kratkom periodu, često kod različitih izvođača, gde niko nema potpunu sliku šta je sve rađeno. Ono što realno ubrzava rezultat nije gušći raspored nego doslednost između termina, zaštita od sunca, jednostavna nega, dovoljno sna i izbegavanje iritacije. Zbog toga se plan pravi unapred, kroz ceo program tretmana lica, a ne odlukom od termina do termina.
Kada se sve svede na praksu, prva nedelja se sastoji od vrlo malo radnji i vrlo mnogo uzdržavanja. Ne dira se, ne trlja, ne ljušti i ne skida ono što otpada samo. Ne ide se na sunce, u saunu, na bazen i u teretanu. Ne uvode se novi preparati i ne kombinuju se aktivni sastojci. Koristi se blago umivanje, dobra hidratacija i zaštita od sunca svakog dana. Spava se dovoljno, jer se najveći deo obnove kože odvija noću, i pije se dovoljno vode. Sve što ne razumete pita se onome ko je tretman radio, jer je taj savet besplatan i tačan. To je cela lista i traje sedam dana. U zamenu za tih sedam dana dobija se rezultat koji se gradi mesecima i koji traje znatno duže od same nelagodnosti. Ljudi koji su zadovoljni ishodom skoro nikada nisu oni koji su našli poseban tretman. To su oni koji su ozbiljno shvatili nedelju dana posle njega.
