Posle deset sati u autu ili u avionu obuća odjednom postane manja, oko skočnog zgloba se pojavi valjak, a čarapa ostavi vidljiv trag u koži. Ljudi to obično objasne time što su popili previše vode ili pojeli nešto slano. Objašnjenje je drugačije i mnogo korisnije.
U najsitnijim krvnim sudovima uvek postoji pritisak koji istiskuje malu količinu tečnosti u okolno tkivo, i uvek postoji sistem koji tu tečnost vraća nazad. Kada pritisak u venama poraste, ravnoteža se pomeri, iz krvnih sudova izađe više tečnosti nego što se vrati i ona se skupi tamo gde je gravitacija odvede, dakle oko skočnog zgloba i po stopalu.
Pritisak u venama nogu raste iz dva razloga koji se na putovanju javljaju istovremeno. Prvi je nepokretnost, jer krv iz nogu ka srcu ne potiskuje srce, već mišići lista koji pri svakom koraku stisnu duboke vene, uz pomoć zalistaka koji sprečavaju vraćanje krvi nadole. Kada se ne hoda, ta pumpa stoji. Drugi je toplota, jer se na visokim temperaturama površinski krvni sudovi šire, u njima se zadrži više krvi i pritisak dodatno poraste.
U sedećem položaju koleno je savijeno, a zadnja strana buta pritisnuta o ivicu sedišta, pa se otok pojavljuje i mehanički. Vazduh u kabini aviona je izuzetno suv, pa se telo blago dehidrira, a dehidracija zgušnjava krv. Uz to se na putu obično jede slanije nego kod kuće, pije se manje vode i više kafe i alkohola, a namerno se smanjuje unos tekućine da bi se ređe stajalo.
Sve to zajedno objašnjava zašto noge posle dugog puta izgledaju gore od nogu posle celog dana provedenog na nogama. Stajanje je bolje od sedenja, a hodanje je bolje od oba.
Otok od vrućine i putovanja je gotovo uvek na obe noge, podjednako, javlja se u toku dana i preko noći se povuče ili znatno smanji. Koža je normalne boje, može da bude blago napeta, ali nema jakog bola.
Znaci koji ne pripadaju toj slici traže lekara odmah, bez čekanja. To su otok samo jedne noge, bol u listu koji se pojačava pri koraku ili pri pritisku, toplina i crvenilo tog dela, zatezanje u listu koje ne popušta, kao i nedostatak vazduha ili bol u grudima uz otekle noge. Kombinacija dugog sedenja i jednostranog otoka je klasičan opis situacije u kojoj se mora isključiti tromboza dubokih vena, i to nije stanje sa kojim se čeka do ponedeljka.
Isto važi ako otok ne prođe posle noći odmora, ako se javi zajedno sa gubitkom vazduha pri manjem naporu, sa naglim porastom telesne težine, sa smanjenim mokrenjem ili sa otokom lica i ruku. Tada uzrok nije u nogama već u srcu, bubrezima, jetri ili štitnoj žlezdi, a otok je samo prvi vidljiv znak. Pojedini lekovi za pritisak, hormonska terapija i kortikosteroidi takođe izazivaju otoke, pa spisak lekova treba pokazati lekaru.
Ustajanje na svakih sat do dva je najvažnija stvar. U avionu to znači kratko hodanje po prolazu, u autu pauzu na benzinskoj pumpi na kojoj se ne stoji pored vozila već se hoda pet minuta.
Dok se sedi, korisne su vežbe koje pokreću mišićnu pumpu bez ustajanja. Podizanje prstiju i pete naizmenično, po dvadeset puta na svakih pola sata, kružni pokreti stopalom i grčenje mišića lista koje se drži nekoliko sekundi. To zvuči previše jednostavno da bi bilo efikasno, a upravo je to mehanizam koji nedostaje.
Voda se pije redovno, a ne po logici da će se time izbeći stajanje. So se smanjuje na putu, jer natrijum zadržava vodu u tkivu. Alkohol i preterana količina kafe rade protiv vas.
Noge se ne prekrštaju u sedenju, jer se time pritiskaju vene u predelu kolena. Obuća i čarape treba da budu udobne, bez čvrstog elastičnog ruba koji zateže potkolenicu, jer takav rub napravi barijeru tačno tamo gde tečnost treba da prođe. Za dugo putovanje, posebno za let duži od četiri sata, kompresivne čarape napravljene za tu namenu su najbolje potvrđena mera koja postoji, a osobe koje su već imale trombozu ili imaju proširene vene o njima treba da se dogovore sa lekarom.
Noge se podižu iznad nivoa srca po dvadeset do trideset minuta, nekoliko puta dnevno, i to je mera koja radi bez ikakvog troška. Uveče se preko potkolenica pusti hladna voda, pokretima od stopala ka kolenu, jer hladno sužava krvne sudove i vraća osećaj lakoće.
Plivanje je najbolja aktivnost u toplim mesecima, jer pritisak vode sam po sebi deluje kao kompresija, a mišići se pri tome kreću. Hodanje kroz vodu do kolena po plaži ili u bazenu radi isto.
Dugo stajanje na jednom mestu je gore od hodanja, pa se u redovima i na proslavama vredi prebacivati sa noge na nogu i pomerati stopala. Sauna, vruća kupka i dugo sunčanje su za dane kada noge nisu otekle.
Preparat u ovoj priči ima tri posla. Prvi je da ublaži bol i osećaj napetosti i time olakša veče posle dugog dana. Drugi je da kroz utrljavanje mehanički pomogne pokretanju tečnosti, jer se sloj nanosi pokretima od stopala ka kolenu, dakle u smeru u kome se krv i limfa vraćaju ka srcu, nikada obrnuto. Treći je da svojim sastojcima podrži zid sitnih krvnih sudova i kapilara, dakle onaj deo sistema koji je ovde najslabija tačka.
Zato se u ovoj nameni tradicionalno koriste gusti melemi na bazi voska i maslinovog ulja, kakav je melem protiv proširenih vena i kapilara, koji ublažava bol, smanjuje otok i osećaj teških i umornih nogu i istovremeno deluje na zidove krvnih sudova.
Hajdučka trava, latinski Achillea millefolium, sadrži vitamin K, gorku materiju ahilein, flavonoide, organske kiseline i etarsko ulje sa cineolom, pinenom, kariofilenom, borneolom i azulenom. Azulen je komponenta poznata po protivupalnom delovanju, vitamin K se povezuje sa krvnim sudovima i zgrušavanjem, a biljka se u narodnoj medicini tradicionalno primenjuje kod krvarenja, modrica i slabih kapilara.
Rastavić, latinski Equisetum telmateia, bogat je kremenom kiselinom, saponinom ekvizetoninom, taninima, pektinom, flavonoidnim heterozidima, vitaminom C i karotenoidima. Kremena kiselina se tradicionalno povezuje sa čvrstinom vezivnog tkiva, a rastavić se generacijama koristi upravo kod stanja koja idu sa zadržavanjem tečnosti u tkivu.
Kopriva, latinski Urtica dioica, u listu ima tanine, mnogo mineralnih soli i hlorofila, mravlju, sirćetnu i maslačnu kiselinu, karoten, fitosterol, lecitin, sluzi, vosak, kremenu kiselinu i velike količine vitamina C i K. U svojim žarama ima acetilholina i histamina, materija koje na mestu primene izazivaju osećaj toplote i pojačan protok krvi.
Zova, latinski Sambucus nigra, unosi flavonski heterozid rutozid, tanine, smole i organske kiseline. Rutozid je jedan od najpoznatijih flavonoida u vezi sa propustljivošću kapilara i zato zova u ovakvim recepturama ima svoje mesto.
Neven sa karotenoidima, fitosterolima, sluzima i salicilnom kiselinom smiruje upalu i omekšava zadebljalu kožu, a kantarion sa hipericinom i flavonoidnim heterozidima podržava obnovu kože, što je važno kod potkolenice na kojoj je koža od dugog zastoja tanka i osetljiva.
Čičak, latinski Arctium, i kičica dopunjuju recepturu inulinom, sluzima, fitoncidima i gorkim materijama, a etarsko ulje limuna se u tradicionalnoj primeni izričito navodi kao korisno kod proširenih vena i hemoroida.
Vosak i maslinovo ulje čine podlogu. Hladno ceđeno maslinovo ulje bogato oleinskom kiselinom i vitaminom E ulazi u kožu i omogućava da utrljavanje ide glatko i bez vučenja, pčelinji vosak zatvara površinu i produžava kontakt aktivnih materija sa tkivom, a biljni vosak candelilla daje laku razmazivost.
Nanosi se na čistu i suvu kožu i utrljava laganim pokretima uvek od stopala ka kolenu, nikada nadole, dva do tri puta dnevno. Najvažnije nanošenje je uveče, jer noge tada mogu da se podignu i ostanu u tom položaju.
Na putovanju je praktično naneti sloj pre polaska i ponovo na prvoj dužoj pauzi. Posle dugog dana na nogama, kod ljudi koji rade stojeći, dobar red je hladna voda preko potkolenica, pa podizanje nogu, pa utrljavanje.
Prvi znak da stvari idu nabolje je da uveče nema onog osećaja napetosti i da trag od čarape više ne ostaje toliko dugo. Kod otoka od vrućine i putovanja olakšanje se najčešće javi brzo, u roku od nekoliko dana. Kod dugotrajnih tegoba, kod već postojećih proširenih vena i vidljivih kapilara, potrebna je redovna primena nedeljama, a rezultat se procenjuje posle deset do četrnaest dana doslednog nanošenja.
Ne treba na otekle noge stavljati vruću vodu, ići u saunu ni sunčati ih, jer se sudovi tada dodatno šire. Ne treba nositi čarape sa uskim elastičnim rubom ispod kolena, jer takav rub zaustavlja upravo ono što treba da prođe. Ne treba stajati na jednom mestu dugo, ne treba prekrštati noge i ne treba spavati sa nogama spuštenim niže od tela.
Diuretici se ne uzimaju na svoju ruku. Oni izbace vodu iz organizma, otok privremeno smanje i time zamaskiraju uzrok, a mogu poremetiti mineralni balans, što kod starijih osoba nije bezopasno.
Odmah, ako je otok samo na jednoj nozi, ako postoji bol i toplina u listu, ako se javi nedostatak vazduha ili bol u grudima, ako je koža na potkolenici zacrvenela i topla, ako se pojavi otvorena ranica koja ne zarasta, ako otok ne prođe posle noći odmora, ako se javlja i na licu i na rukama, ako je praćen naglim dobijanjem na težini ili smanjenim mokrenjem.
Osobe koje su već imale trombozu, osobe posle operacije, u trudnoći i one koje uzimaju hormonsku terapiju o dugom putovanju bi trebalo da se posavetuju sa lekarom pre puta, jer je tada svaka mera prevencije vrednija.
Sila teže se ne može ukinuti, ali se sistem koji radi protiv nje može pokrenuti nekoliko puta na dan. Mišićna pumpa se uključuje hodanjem, otok se odvodi podizanjem nogu, kapilari se podržavaju hladnom vodom i utrljavanjem u pravom smeru, a so, alkohol i dugo sedenje su ono što se smanjuje. Hajdučka trava, rastavić, kopriva, zova, neven i kantarion u podlozi od pčelinjeg voska i maslinovog ulja pokrivaju onaj deo koji se radi na koži, a hodanje i podignute noge onaj koji nijedna tegla ne može zameniti. Sve što je jednostrano, bolno i toplo nije tema za melem, već za lekara istog dana.
