Vlasnici se često iznenade kada čuju da je jastučić šape najotporniji i istovremeno najranjiviji deo psećeg tela. Otporan je zato što ima najdeblji sloj keratina na celom telu, sloj koji izdrži pritisak, grubu podlogu i kamen. Ranjiv je zato što taj sloj ne dobija masnoću iz žlezda kao ostala koža ispod dlake, a nema ni dlaku koja bi ga štitila. Sve što jastučić dobija od zaštite dolazi iz debljine i iz vlage, pa kada se isuši, on ne postaje samo suv nego postaje krut i lako puca.
I još jedna razlika. Znojne žlezde kod psa nalaze se upravo u jastučićima šapa, pa je taj deo naizmenično vlažan i suv više puta u toku dana. Naizmenično vlaženje i sušenje je najbolji recept za pucanje bilo koje kože, kod ljudi i kod životinja.
Zato se problem javlja u dva perioda godine i to iz suprotnih razloga, leti od toplote i abrazije, zimi od soli i suvog vazduha.
Kada je vazduh trideset stepeni, asfalt na suncu ima daleko višu temperaturu i zadržava je satima posle zalaska sunca. Postoji jednostavan test koji svaki vlasnik može da uradi. Poklopite šaku na asfalt i držite je sedam sekundi. Ako vam je nelagodno, i psu je nelagodno, a on nema izbor jer stoji na njemu celom težinom.
Vruć asfalt suši jastučić i pravi mikroskopske oštećenja, a u težim slučajevima i pravu opekotinu, koja se prepoznaje po crvenim ili tamnijim mrljama na jastučiću, po tome što pas šepa i uporno liže šape, i po tome što odbija da nastavi šetnju. Pesak na plaži i beton oko bazena rade isto, a so iz morske vode dodatno isušuje.
Uz to leti mnogo više hodamo, više se ide na duže šetnje i planinu, pa se dodaje i abrazija sa grubog terena. Šapa koja se u aprilu navikla na travu u julu odjednom radi po kamenu, i to bez perioda prilagođavanja.
Sredstva za odmrzavanje puteva i trotoara su najagresivnija stvar sa kojom se pseće šape sretnu tokom cele godine. So izvlači vlagu iz jastučića, iritira kožu i ulazi u već postojeće pukotine, gde pravi bol i upalu. Hemijska sredstva koja se koriste na prilazima zgrada nisu ni malo blaža.
Uz to se između prstiju leti sakuplja pesak a zimi se stvaraju grudve snega i leda koje mehanički razdvajaju prste i ozleđuju kožu između njih. U stanu je vazduh od grejanja suv, pa se šapa ne oporavlja ni u toku noći.
Često kupanje sa šamponom koji nije namenjen psima isušuje i kožu i jastučiće. Hodanje po vlažnom terenu i po vodi razmekšava keratin, pa se za mokru šapu lakše lepe prašina i sitni kamenčići, a kada se osuši, koža ostane krta.
Postoje i zdravstveni razlozi. Alergije i atopijski dermatitis izazivaju uporno lizanje šapa, a lizanje je samo po sebi glavni faktor koji jastučić kvari. Nedostatak cinka i pojedinih masnih kiselina u hrani vidi se prvo na jastučićima i na njuški. Kod starijih pasa se javlja zadebljanje keratina koje daje hrapavu i ispucalu površinu. Postoje i autoimune bolesti koje daju promene na svim šapama i na nosu istovremeno, i to je slika koja odmah ide na pregled.
Šapa se pregleda tako što se pas smesti u miran položaj i svaki jastučić se pogleda i pređe prstom, uključujući i prostor između prstiju i mali jastučić više na nozi. Znaci koji traže negu su hrapava i suva površina umesto glatke, sitne pukotine, promena boje jastučića, guljenje površinskog sloja, uporno lizanje jedne šape i nevoljnost da pas hoda po tvrdoj podlozi.
Ako se pojavi duboka pukotina koja krvari, ako se šapa oteče, ako se pojavi gnoj i neprijatan miris, ako pas ne staje na nogu ili ako se promene javljaju na svim šapama zajedno sa nosom, to nije stvar kućne nege već pregleda.
Njuška se isušuje istim redom, od suvog vazduha, sunca, vetra i soli. Prvo treba raščistiti jedno rašireno verovanje. Topla i suva njuška sama po sebi nije znak bolesti, a mokra njuška nije dokaz zdravlja. Ono što je važno je izgled i celovitost kože. Ako je njuška hrapava, ispucala, ako se guli u ljuspicama, ako gubi pigment ili se na njoj javljaju ranice i kraste, treba je negovati, a ako se to javi zajedno sa promenama na šapama i ušima, treba je pokazati veterinaru.
Preparat na šapi ima tri jasna posla. Prvi je da razmekša tvrd i zadebljao sloj keratina, jer krut jastučić puca a elastičan ne puca. Drugi je da napravi zaštitni film koji smanjuje kontakt sa solju, ledom, vrelim betonom i prljavštinom, i istovremeno smanjuje isparavanje vlage iz jastučića. Treći je da smiri i zaštiti već napuklu površinu i smanji rizik od infekcije.
Zbog toga se u ovoj nameni koriste gusti balzami na bazi voska, kakav je Pet balzam za negu šapa i njuške, koji je namenski napravljen za ispucalu kožu jastučića i za suvu njušku i za zaštitu od soli i leda tokom zime.
Vosak je ključni deo priče. Pčelinji vosak zatvara površinu i pravi blagi okluzivni sloj koji zadržava vlagu unutra, a to je upravo ono što jastučiću nedostaje, jer on nema svoju masnoću. Biljni vosak candelilla daje laku razmazivost i stabilnost, što na šapi znači da se sloj ne skida odmah pri prvom koraku.
Hladno ceđeno maslinovo ulje bogato oleinskom kiselinom i vitaminom E prodire u zadebljao keratin i razmekšava ga, pa jastučić postaje elastičniji i teže puca.
Neven je blag antiseptik koji se tradicionalno primenjuje kod opekotina, čireva i lišaja. Sadrži karotenoidne boje, fitosterole, sluzi, enzime i salicilnu kiselinu, pa smiruje upalu i omekšava tvrde slojeve, što je na jastučiću dvostruko korisno.
Bokvica, latinski Plantago major, u listu ima oko četiri procenta tanina, pektina, vitamina C, saponozida i heterozid aukubozid. Sluzi prave zaštitni film, tanini blago stežu tkivo, a aukubozid deluje antimikrobno, pa se preparat može koristiti i kada je koža već napukla.
Kantarion, latinski Hypericum perforatum, sa hipericinom, flavonoidnim heterozidima i taninima podstiče stvaranje novog epitela, dakle zatvaranje pukotina.
Propolis je materija kojom pčele dezinfikuju košnicu, bogata flavonoidima i aromatičnim kiselinama, i u balzamu smanjuje rizik od bakterijske infekcije u pukotinama koje su stalno u kontaktu sa podlogom.
Etarska ulja lavande i čajnog drveta dopunjuju sve navedeno protivupalnim i antibakterijskim dejstvom, a čajno drvo se tradicionalno navodi i kod gljivičnih promena na koži, što je između prstiju kod pasa realna tema.
Najbolji trenutak je onaj u kome pas miruje, uveče pred spavanje ili posle šetnje kada je već umoran. Šapa se prvo opere mlakom vodom ili obriše vlažnom krpom, obavezno se osuši, uključujući prostor između prstiju, i tek onda se nanosi sloj.
Balzam se blago umasira u svaki jastučić, u prostor između prstiju i u rub jastučića gde pukotine najčešće nastaju. Posle nanošenja treba obezbediti nekoliko minuta da se upije, kroz mirno češkanje ili kratku igru koja ne uključuje trčanje, jer će pas u suprotnom sve polizati. Neki vlasnici u tom periodu navuku psu čarapice, ali to nije obavezno ako se sačeka da se sloj upije.
Zimi ima smisla naneti tanak sloj i pre izlaska, kao zaštita od soli, a posle šetnje šape se obavezno isperu mlakom vodom, jer so koja ostane između prstiju nastavlja da radi štetu i u stanu.
Za negu je dovoljno jedno nanošenje dnevno. Kod već ispucalih jastučića koristi se dva puta dnevno, a poboljšanje se najčešće vidi u roku od nedelju do dve. Kod zadebljalih i hrapavih jastučića kod starijih pasa potrebno je nekoliko nedelja, a onda se prelazi na nanošenje dva do tri puta nedeljno kao održavanje.
Šetnja se leti pomera na rano jutro i na kasno veče, a po vrućini se bira trava, zemlja i šumska staza umesto asfalta. Dlaka između prstiju se održava skraćenom, jer duga dlaka skuplja pesak, so i grudve snega. Nokti se drže kratkim, jer predugi nokti menjaju položaj šape i prebacuju pritisak na deo jastučića koji za to nije predviđen.
Posle svake šetnje zimi šape se ispiraju, posle mora se ispiraju od soli i peska, a između prstiju se svaki put osuše. Ako pas hoda po grubom terenu retko, uslovljavanje ide postepeno, kratkim šetnjama po tvrdoj podlozi, a ne jednim celodnevnim izlaskom na planinu. Čizmice za pse su rešenje za neke, ali samo ako ih pas prihvati bez stresa i ako se koriste na kratko, jer u njima šapa ostaje vlažna.
Hrana se ne zaobilazi. Kvalitetni proteini i masne kiseline vide se prvo na koži i na jastučićima, a ako se suva i ispucala koža javlja uporno i na više mesta, o sastavu obroka vredi razgovarati sa veterinarom.
Kod mačaka se koristi izrazito tanak sloj i uvek se sačeka da se upije, jer mačka liže sebe temeljnije od psa i sve što se nanese na kožu na kraju završi u ustima. Mačke su i osetljivije na etarska ulja od pasa, pa se kod njih svaki preparat koristi u manjoj količini i uz prethodnu konsultaciju sa veterinarom. Isto važi za mladunce, za stare i za bolesne životinje.
Ispucale šape nisu neizbežna posledica šetnje, već posledica toga što jastučić svakog dana dobija više isušivanja i abrazije nego što uspe da nadoknadi. Vosak i maslinovo ulje vraćaju mu elastičnost i prave zaštitni sloj, neven, bokvica, kantarion i propolis smiruju i zatvaraju pukotine, a vlasnik dodaje ono najvrednije, izbor terena, ispiranje posle soli i pet minuta uveče. Sve što krvari, oteklo je, gnoji se ili čini da pas šepa nije tema za kućnu negu nego za veterinara, i tu se dan ranije uvek isplati.
